Иако велика већина суграђана готово свакодневно користи лифт, мало је међу њима оних који имају одговоре на питања која неретко итекако утичу на безбедност корисника.
Зато смо одлучили да са посетиоцима нашег сајта поделимо разговор који смо обавили са нашим искусним лифт сервисерима и монтерима.
Многи су имали прилику да се заглаве у неком од лифтова, или да узалуд покушавају да позову лифт који је у квару? У каквом су нам заправо стању лифтови, како се одржавају, јесу ли безбедни?
Лифтовима се дневно у Београду превезе око 600 хиљада људи, више него јавним градским превозом. Дакле, и лифтови су јавни превоз и то онај који се најучесталије користи.
Ипак, ређе се говори о томе да је просечна старост лифтова у престоници око 43 године, док им је радни век 25 година. Највеће предузеће које чак 57 година брине о Београдским лифтовима, данас њих нешто више од 6 300, јесте ЈП „Градско стамбено“ Београд.
Станари често не схватају да су лифтови њихова имовина и да не могу очекивати да исти раде бесконачно, без генералног ремонта, односно њихове замене новим.
Сви лифтови имају редован месечни сервис, али и редован годишњи технички преглед, када независно, за то акредитовано тело одлучује може ли то лифтовско постројење добити позитиван сертификат који заправо значи дозволу за рад на још годину дана, нешто налик техничком прегледу аутомобила пре регистрације.
Онда када лифт није безбедан, мора се искључити из употребе док се не отклоне недостаци уочени од стране поменутог тела. Само уз ово јавно предузеће ремонт старих и њихова замена новим може се извршити уз отплату на до 60 месечних рата.
У наставку су корисна питања и одговори наших стручних лица:
Кога прво звати ако дође до заглављивања? Ко ће најбрже доћи?
Корисници су склони да позивају ватрогасце, што не би требало да чине, јер они нису обучени за стручно покретање лифта и ослобађање особе која је заглављена. Они делују како једино могу, силом, разваљују врата чиме се ствара и велика материјална штета, док обучени сервисери особу избаве брже, без буке и разбијања, не правећи никакву штету током интервенције. Не умањујући значај ватрогасаца у многим другим ситуацијама, при заглављивању у лифту, предност ипак треба дати обученим мајсторима који по позиву као и ватрогасци крећу одмах. Радно време им је 24 сата дневно, сваког дана у години (39 50 300 и 3950 301) По пријави мајстори стижу на лице места у просеку за око 20-ак минута.
Можете ли се угушити ако се заглавите, а помоћне стижe?
Без бриге, свака кабина у свом врху поседује отворе за проветравање, који су обично скривени. Возно окно се понаша као један супервентилациони канал, јер је због велике висине промаја та која поспешује и проветравање кабине, јер није херметички затворена.
Шта се дешава у случају нестанка струје док су путници у кабини лифта, усред вожње?
Уколико је реч о лифтовима новије генерације, они углавном имају УПС уређај, који у случају нестанка струје доводи кабину у зону најближе станице и отвара врата, чиме је корисницима омогућен безбедан излазак.
Код лифтова старије генерације, када дође до нестанка струје, лифт стаје а путници остају заглављени. То ипак не треба да брине, јер су путници и у том случају потпуно безбедни. У случају да имате телефон код себе, довољно је позвати 395 0 300 или 395 0 301 уколико је то један од више од 6 300 лифтова које одржава Стамбено. Лифтови које не одржава ово јавно предузеће такође имају у кабинама информације о онима који их одржавају и начину за контактирање. Ту су наравно и звоно или аларм на регистар кутији, а ако баш ни то није у исправном стању, једноставно лупање о странице кабине створиће довољну буку која ће сигнализирати да је у лифту неко заглављен.
Зашто не можете сваким лифтом превозити оно што ви желите?
Нажалост, несавесни корисници примарно воде рачуна о својим потребама и интересима, те се тако путнички лифтови користе као теретни. Превозе се справе и тегови за теретане, грађевински материјал као што су цигле, цемент…преоптерећење изазива повећано напрезање погонског електромотора, као и погонског редуктора, што најчешће доводи до њиховог трајног оштећења. Тешке и кабасте ствари најчешће праве оштећења на кабини, кабинским и прилазним вратима, док превоз кабастог терета изазива оштећења на потпатосном механизму кабине.
Шта се може десити ако сами покушавате да поправљате лифт?
Нису ретке ситуације да управо станари одлуче да лифт сами поправљају, не схватајући колико на тај начин угрожавају своју и безбедност својих комшија. Да би неко био добар лифт монтер, односно сервисер, неопходан је таленат али и доста рада, познавање електротехнике, електронике, машинства, браварског заната а на крају и одређених делова грађевинске струке.
Нестручно руковање није само питање етике или кршења закона, већ пре свега безбедности. Уколико лифт крене са отвореним прилазним вратима, заправо се понаша као гиљотина огромне снаге. Било какво отварање лифта кључем за принудно отварање, који се нажалост може лако набавити, може да буде опасно по живот, не само по самозваног мајстора, него и по све остале кориснике. Замислите да неко отвори врата на 11. спрату а да се кабина налази на 3, што би довело до пада са висине од 8 спратова на конструкцију кабине самог лифта која је претежно метална.
Улазак у машинску просторију је строго забрањен и то је увек назначено упозорењем на њеним вратима. У овој просторији, својеврсној контролној соби, налазе се елементи са отвореним контактима, који су под напоном опасни по живот, а ту су и елементи који, ако је лифт у погону, могу нестручним особама нанети повреде опасне по живот као што је кидање екстремитета за само неколико секунди. Нестручно интервенисање у машинској просторији може коштати тешких повреда па и живота корисника који се у том моменту затекне у кабини или у зони прилазних врата.
Чему служе огледала у лифтовима?
У савремено доба, огледала у лифтовима првенствено служе за улепшавање путника, али која је њихова стварна функција? Она су заправо безбедносни елемент, јер у случају неисправности осветљења у лифту, и при најмањем интензитету спољног светла које улази у кабину, треба да можемо да уочимо свој одраз, како бисмо били сигурни да је кабина у станици.
Може ли се кабина лифта откачити од ужета, тако да се кабина нађе у слободном паду и заједно са путницима слупа о дно лифтовског окна?
Овако нешто је могуће, али срећом само у филмовима. Кабина лифта и тег, окачени су о челичну вучну ужад, са огромним фактором сигурности и способна су да увек издрже и далеко већа оптерећења од оних која су за одређени лифт прписана. Иначе, на раму кабине налази се такозвана носећа глава, која је пројектована тако да се преко носећих завртња ужад окаче без могућности извлачења. У зависности од носивости,ужади је 4,6,8 а на неким новим лифтовима и више од 10. Могућност кидања свих ужади истовремено могућа је само теоријски, не и практично, тим пре што када дође макар и до оштећења неког од ужади, сигурносни контакт прекида управљање лифтом, те је његово даље коришћење немогуће док се квар не отклони односно сајла не замени. Осим свега наведеног, постоји и уређај који реагује у случају прекорачења номиналне брзине лифта, који кабину зауставља, постепено или тренутно.
Да ли је лифт добро скровиште током пожара и земљотреса?
Не, никако. У случају земљотреса лако може доћи до оштећења неког од делова лифтовске конструкције, што може значити и заглављеност у рушевинама.
У случају пожара лифт је чак забрањено користити, јер је гушење готово загарантовано, због промаје која ће сигурно повући дим у кабину лифта.
